Kostajnica uz ,,Maske” postala GRAD TEATRA: Na 18 festivala osvojili čak 17 nagrada

0
359

Kvalitet i predanost u radu Dramskog studija “Maske” iz Kostajnice najbolje potvrđuju 23 premijere, 71 izvođenje, nastupi na 18 festivala i osvojenih 17 nagrada. Studio je počeo sa radom pre sedam godina, premijerom predstave „Buđenje pozorišta”. Od tada funkcioniše kao sekcija pri Narodnoj biblioteci „Nevenka Stanisavljević”.

– Predstave spremamo i izvodimo u velikoj sali biblioteke. Za scenografiju, kostime i rekvizite snalazimo se sami. Tonsku opremu smo posuđivali od lokalnog benda “KOB”, a svetlosnu od Pozorišta Prijedor i Dis pozorišta – kaže dramaturg Siniša Tešanović i dodaje da je finansijska podrška uglavnom bila plaćanje troškova za odlazak na festivale.

Novu premijeru ovo pozorište odigralo je prije svega par dana.

U pitanju je predstava rađena po tekstu Ljudmile Razumovske “Draga Jelena Sergejevna”.

– Od početka sam želeo da stvaram „repertoarsko pozorište”, koje će imati predstavu za decu, komediju, dramu i jednu predstavu za festivale. Odgajali smo raznovrsnu publiku, od najmlađih do najstarijih. Radimo predstave u kojima se svako pronađe, nešto nauči i uživa – izjavio je Tešanović.

“Maske” su do sada nastupile na 18. festivala i dobile 17. nagrada.

– Zvuči neverovatno i skoro pa namešteno, ali svako ko je gledao naše predstave zna kakav kvalitet pružamo – kaže Tešanović.

Kroz studio je prošlo 57 osoba, ali nisu svi radili kao glumci.

– Nakon studija, većina upiše fakultete, osnuje porodicu i prestane da se bavi teatrom. Do sada niko nije pokušao da upiše Akademiju, iako je bilo dobrih i kvalitetnih kandidata. Uglavnom su to finansijski razlozi. Skoro mi je jedan učenik rekao: „Kada vidim da ti, koji jedini imaš završenu Akademiju u našoj opštini, ne možeš da dobiješ posao u svom gradu, u svojoj struci, već sedam godina, nemam razloga da upisujem Akademiju, da ti ne stvaram konkurenciju i da se ne guramo na Birou” – kaže Tešanović.

On dodaje da voditi studio u maloj opštini, pogotovo rodnom gradu, nije nimalo lako.

– Borba sa „vetrenjačama”, zastarelim i dobro ukorenjenim načinom razmišljanja i pogledom na svet, sa sveobuhvatnim manjkom kulture, ljudskosti, političkom zavisnošću i naravno, sve to volonterski ili biti plaćen jednom godišnje za svoj rad, dovodi do zaključka i citata: „Ova borba je bila ispod časti, protiv razuma” – kaže Tešanović.

Ovaj svestrani umetnik nakon završene Dramaturgije, uglavnom je radio kao adaptator romana, pesama, već postojećih dramskih tekstova, te kao scenarista za kratke filmove i videospotove, veoma malo kao autor. Besplatno, naravno.

– Najviše sam radio kao dramski pisac za decu. To je moj svet, tu se najbolje osećam kao dramski pisac. Deca su najbolja i najiskrenija publika. Oni te vole ili ne i njihov aplauz ili pogrda ne mogu da budu lažni – rekao je Tešanović i otkrio da se kao reditelj najbolje ostvaruje kao umetnik.

– Hteo sam da upišem i master multimedijalne režije, ali mi nije uspevalo. Razlog je finansijske prirode. Da bih imao ikakvu finansijsku dobit, pilao sam i cepao drva, radio i kao magacioner u marketu i ostale fizičke poslove. Uz sve to, teško je pronaći malo slobodnog vremena za pisanje – navodi Tešanović.

Bolji standard

Siniša Tešanović kaže da većina onih koji su izašli iz hiper – produkcije Akademije umetnosti, ne radi ili radi nešto nevezano za struku.

– Previše kadra, premalo pozorišta. Previše radnih mesta dobijenih „preko veze” i premalo razloga za ostanak u državi, a kamoli u svom rodnom mestu. Ubrajam se u one koji su primorani da napuste državu na neko vreme, radi finansijske sigurnosti. Ali, ne odustajem od teatra, pisane reči i umetnosti uopšte. Moj profesor je često govorio: „Ko zna zašto je to dobro?” i zato, samo napred, pa makar kroz zid – kaže Tešanović.

Blic.rs