Autor najstarijeg zbornika srpskog pjesništva porijeklom iz Kostajnice

0
401

Tridesetak godina pre nego što će Vuk Karadžić zapisati prve epske narodne pesme, Avram Miletić, trgovac, a potom učitelj i pesnik, sastavio je jednu od najstarijih zbirki lirskih pesama. To je najobimniji i ujedno najznačajniji zbornik srpskog građanskog pesništva. Zbirka sadrži 129 pesama koje je Miletić zapisivao u periodu između 1778. i 1780. godine.

Avram Miletić je rođen u Kaću, Habzburška monarhija, 1755. godine. Miletićev deda je bio Mileta Zavišić, koji je došao u Bačku iz Kostajnice u kojoj je predvodio četu od tri stotine ljudi i borio se protiv Osmanlija tokom trideset i dve godine. Pošto su Osmanlije nameravale da ga kazne posle potpisivanja mira sa Austrijom, Mileta se preselio u Bačku i promenio svoje prezime u Miletić. Miletin sin Sima, koji je bio školovani trgovac u Novom Sadu, imao je petnaest sinova i tri kćeri. Avram Miletić je bio najstariji Simin sin. Drugi sin Avrama Miletića, takođe Sima po svom dedi, je bio čizmar i otac Svetozara Miletića, političkog lidera Srba u Vojvodini.

Avram je završio trgovački zanat, prvo u Vidinu a zatim u Novom Sadu. U periodu 1785—1787. Miletić je bio učitelj istovremeno u dve škole koje su se nalazile u dva različita sela, Lok i Vilovo, tako što je u jednoj školi držao nastavu prepodne a u drugoj popodne. Oženio se sveštenikovom ćerkom i otvorio je trgovačku radnju u Mošorinu.

Avram Miletić je sastavio zbirku od 129 pesama pod nazivom Pesmarica koju je zapisivao u periodu 1778—1780. i u kojoj se nalaze građanske lirske pesme, ali i nekoliko srpskih epskih pesama poput „Istorija Kneza Lazara od Kosova i od Cara Murata“, „Istorija Musić Stefana“, „Istorija Vojvode Momčila“ i „Istorija mladog Prodanovića“, sve zabeležene oko trideset godina pre nego što je Vuk Karadžić prvi put zapisivao epske pesme.

Ilija Ognjanović je prvi svojim napisom iz 1883. godine o pesmama koje su se “pevale pre sto godina“ skrenuo pažnju na rukopisnu pesmaricu Avrama Miletića. U sasvim kratkom osvrtu naveo je početne stihove nekih (ne svih) „ženskih“ narodnih pesama ovog rukopisa i pomenuo junačke narodne pesme „o Musiću Stevanu, o vojvodi Momčilu, o knezu Lazaru i caru Muratu na Kosovu, o mladom Prodanoviću, o Oziji gradu“, da bi na kraju zaključio: Ova Miletićeva pesmarica, dakle, u kojoj su ove narodne ženske i junačke pesme pobeležene, pisana je pre nego što se rodio Vuk Karadžić (1787), pre nego što je Isidor Putnik zabeležio onu narodnu pesmu od onoga starca (1801), pre nego što je Tekelija doneo onu zbirku ruskih narodnih pesama (1811) i pre nego što su se Kopitar i Mušicki za ovu stvar zauzeli (oko 1814). Pesmarica je pisana 1778–1780.

Miletić je epske pesme koje je zapisao nazvao istorijama jer su one smatrane istorijom u obliku pesme. Istorija mladog Prodanovića je, u stvari, narodna epska pesma Srbi u Donavertu za koju je 1744. kao Pesmu serbskih graničara koji brane Donavert (od „baburske“ vojske) ostavio prepis “Serbin baroknog doba“ Zaharije Orfelin (Rukopisno odeljenje Matice srpske), a kasnije štampao Vuk Karadžić u „Danici“. Početni su stihovi (od ukupno 230 stihova): Još ni zore ni bijela dana, pade magla od neba do zemlje oko bijela grada Donaverta…

Miletićeva zbirka se smatra najstarijom do sada otkrivenom zbirkom građanske poezije na srpskom jeziku. Miletić je zapisao čuvenu baladu „Omer i Merima“ samo pet ili šest godina pošto ju je Alberto Fortis prvi zapisao. U svojoj pesmarici je takođe zabeležio i pesmu Pašhalija, koju je napisao Avakum Avakumović, muzičar evropskog glasa koji je sam konstruisao muzički instrument i nazvao ga “avakumika“.

Vidovdan.org